Izgubila.. U pobedi..

Znaš.. Ja u našem svetu i dalje samo o nama mislim.. Često prevrćem iste priče što sama sa sobom što sa tobom.. Iako nisi tu.. 😬

Ovih dana negde prihvatam.. Postajem svesna da verovatno ništa ne može da učini da se prebrodi neprebrodivo..Ali ne jer je to zaista bilo neprebrodivo..

Nego ti posle svega ni u jednom trenutku nisi ni pokušao da me uveriš da nije bilo onako kako je ispalo.. To je suština.. Ništa nisi uradio da me uveriš da sam ja ta.. (osim u priči.. kako meni tako i drugima.. poznatima.. I nepoznatim.. Uzduž i popreko)

Suština je da si samo sve više pokušavao da me odguraš od sebe.. Mislim to naravno tek onda kada si me ponovo video ( deo u kome me nisi ni video tačnije si gledao u mene.. kroz mene da budem preciznija.. nije trenutna tema )

Ali ok.. Tako je.. To je bilo.. I to jeste tako.. I uvek će ostati tako.. Nešto sa čime moj "ego" ne može da se nosi.. Jer jebiga za njega/mene mi smo bili nešto drugačije sve dok nas ti nisi načinio istim sa svima..

Ali tako je kako je.. Kada god vidim nekoga ko zaliči na nju.. Moj ceo svet stane u tom trenutku.. Jer sve se vrati.. Taj osećaj straha da gubim.. Gubim deo tebe.. Deo sebe.. Nas..

I upetljavam se u priču koja nije morala biti moja.. Stvarno nije.. Neka je to bio i moj mrak.. Rešila bih ga već nekako al na moj način.. Ili ne bi.. Al izbor bi bio moj.. I ovako je bio.. Ali kada su karte već bile podeljene a ja nisam ni znala da sam u igri..

Ja nisam znala.. Ali ima onih koji su me izdigli da pobedim u već unapred izgubljenoj partiji.. Da izadjem kao pobednik.. Kao čovek.. U prljavoj igri i već nameštenim rezultatom.. Gubitnika..

Da izgubila sam.. Izgubila sve.. Iako sam odigrala svoju najbolju rundu u igri u kojoj nisam ni znala pravila.. Izgubila sam.. Izgubila sve.. izgubila u pobedi jer nisam ni htela da budem pobednik.. Jer za mene smo bili tim.. Tim koji pobedjuje zajedno..

Ali ne u tudjoj igri.. Gde nije ni bilo nas.. Gde nije bilo pravila.. Gde nije ni bilo mesta i vrememena za grešku.. Tako da pobedonosno zlato iz te partije ne sija.. Ne raduje me.. I ne čini ponosnom na moju čovečnost..

Samo me podseća na gubitak.. Svega onoga što sam verovala da je moje sve.. Svega onoga što je moglo biti.. Svega onoga što je bilo.. Svega onoga što je sad..

Izgubljena u prolazu.. U pobedonosnom porazu izgubljene duše.. Ljubavne suše.. Okovana zamrznutim frejmovima istine.. jave.. laži i sna.. ispreplitane u beskonačnosti potencijalnih mogućih ishoda da smo povukli drugačije poteze..

Što je najgore u prelomnom trenutku opet bih isto odigrala.. I ostala čovek..

A da mogu da vratim vreme.. Ne bih pustila da tek tako budem izbačena iz MOJE igre..

Jer tu bih pobedila..

I to bi zlato sijalo i u mraku..