Novi dan je vec stigao..

Brzinom svetlosti a ja ni blizu plana od pre spavanja..zakasnih i na trening..po svemu sudeci sto vise pokusavam da se planiram a ono sve mi ide samo po planu ne..ahahhah ali to naravno moze biti i samo sabotaza i odlagitis..i gomila izgovora sta god da je..ovaj put sam reseca da ja biram da nastavim dalje jer kako ono ide i deca kada uce da hodaju ona padaju i opet se dizu dok ne rohodaju pa tako cu i ja..malo po malo verujem da cu da se uspravim ko covek..ahahhaha..

Samosabotaza i stalno odlaganje je ustvari moj nacin da pobegnem od odrastanja i preuzimanja odgovorsnosti..potpuno sam svesna da sam ja jedina koja moze nesto da promeni prema tome koliko mi to cini situacijom laksom toliko me i drzi zaglavljenom jer nekako mesto na kom sam revise dugo traje da ni ne znam vise kako bi se osecala bez toga gde sam sad..iako dobro znam da ovo gde sam nije moja istina niti moj identitet..ali i dalje sam svesna da me strah drzi ili mozda iskrenije ja se sama za njega drzim a on bi odavno da ode samo ja ne pustam..mozda je to ispravnija konstatacija mog slucaja..

Bilo kako bilo resena sam da ovaj put istrajem..jer i ne vidim sta mi drugo preostaje..sustinski sam zbrisala sve ono sto je bio moj stari identitet - sreca..moje detinjstvo na kome sam beskrajno zahvalna..ljudi koji pripadaju tom vremenu..slika jedne srecne osobe..srecne porodice i srecnog okruzenja..

Sada sam na nekoj prekretnici izmedju svega onoga sto je iza mene a vise nije moje..i novog nepoznatog.. A sustinski iako je nepoznato ovaj put imam mogucnost da ga sama izgradim..samo treba da zakoracim..da se pustim..i verujem..da je novi put..najbolja opcija za moje najvece dobro..