Pravila igre

Hm..koje igre..ko postavlja pravila..ah ta igra zivota..bili mi svesni sada uopste nje evo nas u njoj..kao mislimo da nas niko nista nije pitao..a ustvari sve smo sami smislili samo smo se malo vise zaoravili..mozda se i setimo bar neki od nas ko zna..

Mislim sve sam vise opn spejs u svojoj glavi i sa svim informacijama koje sam mislila da su apsolutna istina svakako i za one koje sam se pitala jer mi ni pre nisu imale nikakvog smisla..

Svakako sve vise sam sigurna da sam negde pozurila ali ne mozgu da poverujem da sam bila toliko nestrpljiva da sam htela da preskocim sve dogovorenen korake..ne znam da li mi to uopste ima nekog smisla..pre se vodim mislju da od mog silnog nestrpljenja nisam sacekala da dodju i drugi koji su sa mnom trebali da se sretnu na tom putu..

Hm mozda mi to ima vise smisla..boze realno koliko se oko mene desavalo nerealnih stvari sasvim je sasavo da nisam ranije mogla da prepoznam znakove pored puta..

Ah..al lako je sad biti pametan dvadeset godina kasnije..

Kada daleko vise mogu da sagledam siru sliku..kada sam srusila moje predstave..skinula moje ruzicaste naocare..razbila svoj zlatni kavez i prvu put vidim stvari onakvim kakve stvarno jesu a ne onakvim kakvim su me drugi naucili da treba da ih vidim/da jesu..

Hm..kako mi to sve sad sa ovog mesta izgleda nekako kao neki drugi zivot..potpuno daleko kao da je to neciji drugi zivot a ne moj..

Svakako ima jos puno toga sto zelim da rascivijam..toliko toga sto zelim da poslozim..tako da lagano nema zurbe..jedino mi je vazno da sam se pokrenula u odnosu na sebe ostalo mi i nije mnogo bitno..svidja mi se ovo delegiranje koje sam uvela..nagnalo me da pocnem da donosim kakve takve odluke iz cega proizilazi da ima nade da se pomerimo sa mesta..kako ja..tako sutra i svi drugi..

Iskreno lepo je proziveti zivot u nesvesti..ali moram priznati da i ova druga strana moze biti vrlo/poprilicno dosta zabavna..jer sam sad kao neka ludakinja koja prica neke kao price koje se granice sa ludackom kosuljom ali ja sam potpuno rileks potom pitanju i nemam neku bojazan ko ce sta da kaze ja sad znam ko sam ja..dusa/spirit..i to je ono sto me raduje..sto mi stavlja osmeh na lice..da se pustim i vidim i drugu stranu jer mi smo svi delovi istog..nema gore dole..levo desno..toplo hladno..po ne znam koji put ponovicu poenta je u balansu..

Prihvatam da sam ovo sada ja..i sa radoscu cu da uzivam u svakom novom otkricu kao i pre sto sam uzivala u svakom novom danu..

Poredak je bas jedna korisna a sa druge strane toliko kompleksna stvar/tehnika

Svakako me je dovela do mnogih spoznaja..vezano kako za sam moj zivot tako i za ponavljajuce obrasce u mojoj porodici..i na razumevanje kompleksnosti samih odnosa..kako porodicnih tako i medjuljudskih..

I onda ako se zapitamo na koga se ugledamo..to moze biti bilo ko roditelj..prijatelj..slavna pa cak i istoriska licnost..a mozda i neki prapredak o kome i nemamo bas jasnu sliku ni svest o njemu..mislite o tome..